Donatori
Donatori
Šta je Evropska fondacija za mlade?
Evropska fondacija za mlade (EIF) je fond osnovan 1972. godine od strane Saveta Evrope da obezbedi finansijsku i obrazovnu podršku za evropske omladinske aktivnosti. Samo omladinske nevladine organizacije iz Saveta Evrope državama članicama, kao i Evropske konvencije kulturi Potpisnici: Belorusija, Kazahstan i Sveta stolica, može da se Fondaciji.
To je podela u Odeljenju za mlade Saveta Evrope Direkcije za demokratsko građanstvo i učešće, Generalnog direktorata za demokratiju.
Misija, uloge i odgovornosti Direkcije za demokratsko građanstvo i učešće:
Ukorenjena u Evropske konvencije o kulturi, misija Direkcije za demokratsko građanstvo i učešće jeste da razvoj demokratije, ljudskih prava i vladavine prava kroz obrazovanje i omladinske politike i prakse. Ovaj program je fokusiran na nastajanju generacije, koji omogućava decu i mlade ljude da se uključe i odgovorni evropski građani koji se zalažu za ljudska prava i u potpunosti učestvuju u demokratskom životu. Više o ciljevima i aktivnostima svake pod-entiteta.
Evropska fondacija za mlade je instrument:
- da se glas mladih čuje na najvišem nivou odlučivanja;
- upravlja oba omladinskih nevladinih organizacija (NVO) i predstavnika vlasti, koji se odluče i prate program Saveta Evrope za mlade;
- da podrži evropske nevladine organizacije mladih i mreže;
da promovišu mir, razumevanje i poštovanje.
Komesarijat za izbeglice, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave osnovan je Zakonom o izbeglicama („Službeni glasnik RS”, broj 18/92, „Službeni list SRJ”, broj 42/02 – SUS i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10) za obavlјanje stručnih i drugih poslova koji se odnose na zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica utvrđene ovim zakonom i s njima povezane upravne poslove.
Usvajanjem Zakona o upravlјanju migracijama („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), Komesarijat za izbeglice obrazovan Zakonom o izbeglicama nastavlјa rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije (u dalјem tekstu: Komesarijat), u skladu sa nadležnostima utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonima.
U skladu sa Zakonom o izbeglicama Komesarijat obavlјa poslove koji se odnose na: priznavanje i prestanak statusa izbeglica; zbrinjavanje izbeglica; registraciju izbeglica; usklađivanje pružanja pomoći izbeglicama od strane drugih organa i organizacija u zemlјi i inostranstvu i staranje o ravnomernom i blagovremenom pružanju pomoći; obezbeđivanje smeštaja odnosno razmeštaja izbeglica na područja jedinica lokalne samouprave; preduzimanje mera za povratak izbeglica; rešavanje stambenih potreba lica u skladu sa ovim zakonom; vođenje evidencija iz svoje nadležnosti i ustanovlјavanje baza podataka i obavlјa druge poslove utvrđene ovim zakonom.
U skladu sa Zakonom o upravlјanju migracijama Komesarijat obavlјa poslove koji se odnose na: predlaganje Vladi cilјeva i prioriteta migracione politike; predlaganje Vladi mera radi postizanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja nezakonitih migracija; praćenje sprovođenja mera migracione politike; pružanje organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti migracija, predlaganje projekata iz oblasti upravlјanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravlјanja migracijama.
Komesarijat obavlјa poslove koji se odnose na: prikuplјanje, objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelјa za upravlјanje migracijama; izveštavanje o imigraciji i emigraciji; izradu i redovno ažuriranje migracionog profila Republike Srbije; uspostavlјanje jedinstvenog sistema za prikuplјanje, organizovanje i razmenu podataka; uspostavlјanje saradnje sa članovima Evropske migracione mreže; obuku i osposoblјavanje lica koja obavlјaju poslove od značaja za upravlјanje migracijama, staranje o dostupnosti informacija od značaja za migraciona pitanja, kao i druge poslove određene zakonom.
Komesarijat obavlјa stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije za nestala lica koju je obrazovala Vlada, i: vodi jedinstvenu evidenciju nestalih lica u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 1995. godine i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija od 1998. do 2000. godine; vodi evidenciju o ekshumiranim, identifikovanim i neidentifikovanim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica; izdaje potvrde o činjenicama o kojima vodi službene evidencije; vrši isplatu troškova ekshumacije, identifikacije, pogrebne opreme i prevoza posmrtnih ostataka identifikovanih lica do mesta sahrane u Republici Srbiji, odnosno do granice – ukoliko se radi o prekograničnom prenosu posmrtnih ostataka, kao i troškova usluga eksperata sudske medicine ili timova eksperata odgovarajućih ustanova za sudsku medicinu, angažovanih za potrebe rada Komisije za nestala lica; vrši isplatu jednokratne novčane pomoći za troškove sahrane u visini naknade pogrebnih troškova utvrđene zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje; dodelјuje sredstva za finansiranje programa udruženja porodica nestalih lica u skladu s propisima kojima se uređuje finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja.
U skladu s potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, a koje uređuju položaj i prava izbeglica, radi zbrinjavanja, integracije ili povratka izbeglica, Komesarijat pokreće inicijative za traženje međunarodne pomoći od institucija Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.
Komesarijat ostvaruje saradnju s organizacijom Crvenog krsta, humanitarnim, verskim i drugim organizacijama, udruženjima i građanima.
Uredbom o zbrinjavanju izbeglica („Službeni glasnik RS“, br. 20/92, 70/93, 105/93, 8/94, 22/94, 34/95 i 36/04) kao i Uredbom o načinu zbrinjavanja prognanih lica („Službeni glasnik RS“ broj 47/95), uređeni su način i obim pružanja pomoći u zbrinjavanju izbeglica kao i postupak utvrđivanja njihovog statusa.
Na čelu Komesarijata za izbeglice i migracije nalazi se komesar, koji ima zamenika i dva pomoćnika.
Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raselјenih lica, koju je usvojila Vlada 2011. godine, definisani su osnovni cilјevi i pravci delovanja Komesarijata radi trajnog rešavanja izbegličkih problema u Republici Srbiji. Rad na pobolјšanju uslova za povratak izbeglica u zemlјu porekla i obezbeđivanje uslova za lokalnu integraciju izbeglica koji su podneli zahtev za prijem ili su već stekla državlјanstvo Republike Srbije, dva su osnovna, ravnopravno tretirana pravca za trajno rešavanje izbegličkog pitanja u Republici Srbiji.
S obzirom na to da Međunarodna zajednica ne tretira više prostor bivše Jugoslavije kao humanitarno ugrožen region i pošto tradicionalni međunarodni i inostrani humanitarni donatori napuštaju oblast (ili su to već učinili), Komesarijat sprovodi funkcionalnu tranziciju svoje delatnosti iz humanitarne u razvojnu fazu, u kojoj bi trebalo da se obezbede trajna rešenja za izbeglice, kako u pogledu masovnijeg i bržeg povratka, tako i integracije (rešavanje problema stanovanja i zapošlјavanja) u Srbiji.
Od 1992. godine pomoć izbeglicama obezbeđivala je Republika Srbija i međunarodna zajednica smeštajem u kolektivne centre, a započeti su i projekti stambene izgradnje.
Komesarijat za izbeglice i migracije, iz budžeta Republike Srbije i u saradnji sa međunarodnim agencijama i organizacijama, vladama pojedinih zemalјa i lokalnim samoupravama, realizuje programe trajnih rešenja za izbeglice, a od 2002. godine u skladu sa „Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raselјenih lica“ i za interno raselјena lica, kroz sledeće projekte:
- kompletna izgradnja stambenih jedinica, delimična izgradnja i samogradnja;
- kupovina seoskih kuća sa okućnicom;
- dodela montažnih kuća;
- pomoć u vidu paketa građevinskog materijala za završetak započetog stambenog objekta;
- izgradnja objekata za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima;
- adaptacija i prenamena objekata kolektivnih centara u ustanove za smeštaj starih lica;
- adaptacija i proširenje kapaciteta ustanova socijalne zaštite.
U periodu od 1998. godine do 2008.godine obezbeđeno je 7.705 različitih stambenih rešenja za izbeglice i to:
- izgrađeno je 3.805 stambenih jedinica bez pravnog osnova za prelazak stana u vlasništvo korisnika
- distribuirano je 3.249 paketa građevinskog materijala
- otkuplјeno je 631 seosko domaćinstvo
- donirano je 20 montažnih kuća.
Za rešavanje stambenih potreba i ekonomsko osnaživanje korisnika od 2008. godine izdvojeno je skoro 60 miliona evra od kojih je 33,8 milona evra izdvojeno iz pretpristupnih fondova Evropske unije, 22,5 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, 12,4 miliona evra iz budžeta UNHCR-a, 2,4 miliona evra iz sredstava BPRM-a SAD-a i 450.000 evra iz sredstava Vlade Savezne Republike Nemačke.
U periodu od 2008. do 2013. godine pomoć u vidu stambenih rešenja i dohodovnih aktivnosti obezbeđena je za ukupno 13.483 porodice izbeglica i interno raselјenih lica, i to kroz:
- Izgradnju/dodelu 1.078 stambenih jedinica za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima i stambenih jedinica koje su namenjene zakupu/otkupu u skladu sa povolјnostima propisanim Zakonom o izbeglicama
- 927 stambene jedinice za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima
- 151 stambenih jedinica koje su predmet korišćenja/kupoprodaje u skladu sa Zakonom o izbeglicama
- Obezbeđena su sredstva za dodelu 4.933 paketa građevinskog materijala.
- Otkup 1.166 domaćinstava sa okućnicom.
- Donacija i postavlјanje 403 montažne kuće.
Evropska unija je od 2001. godine za rešavanje pitanja izbeglica i interno raselјenih lisa u Srbiji donirala više od 74 miliona evra, uklјučujući izgradnju stambenih jedinica i montažnih kuća za socijalno stanovanju u zaštićenim uslovima, doniranje paketa za ekonomsko osnaživanje, organizovanje obuka i pružanje besplatne pravne pomoći.
2008 godine počelo je sprovođenje projekata finansiranih pretpristupnim fondovima Evropske unije – IPA programi. U periodu od šest godina, od 2008. do 2014. godine, iz EU fondova je izdvojeno 33.8 miliona evra koji su utrošeni na rešavanje stambenih potreba korisnika kolektivnih centara, kao i porodica izbeglica i interno raselјenih lica smeštenih u neadekvatom privatnom smeštaju. Pored stambenih, ovim sredstvima finansirani su i projekti namenjeni ekonomskom osnaživanju korisnika.
U toku je paralelno planiranje i sprovođenje više projekata iz fondova EU.
IZBEGLICE
Po prestanku oružanih sukoba i otpočinjanju procesa normalizacije u regionu, broj izbeglica u Republici Srbiji se smanjivao: na popisu 1996. godine koji je organizovao Komesarijat u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) popisano je 537.937 izbeglica i 79.791 ratom ugroženo lice. Pet godina kasnije (2001), Komesarijat je ponovo u saradnji sa UNHCR-om organizovao popis, na kome je popisano 377.131 izbeglica i 74.849 ratom ugroženih lica. Taj broj se još više smanjio, tako da je na registraciji izbeglih lica koja borave u Republici Srbiji, koja je sprovedena u periodu od 27. novembra 2004. do 25. januara 2005. godine pristupilo ukupno 141.685 lica. Od ovog broja za 104.246 lica je potvrđen status izbeglice.
Trenutan broj izbeglica u Republici Srbiji iznosi 27.802 lica (19.038 iz Republike Hrvatske i 8.764 iz Bosne i Hercegovine).
Prema podacima i procenama Komesarijata, u zemlјu porekla se iz Republike Srbije vratilo: oko 69.500 lica u Republiku Hrvatsku i oko 79.000 u Bosnu i Hercegovinu i ostale republike bivše SFRJ. U treće zemlјe otišlo je oko 46.000 lica, a procenjuje se da je oko 40.000 lica umrlo.
INTERNO RASELjENA LICA
Komesarijat je marta 2000. godine u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) organizovao popis interno raselјenih lica sa Kosova i Metohije, kada je registrovano 187.129 lica.
U periodu od 2000. do 2005. godine, sa Kosova i Metohije došlo je još preko 20.000 lica, tako da je krajem 2005. godine broj interno raselјenih lica u Republici Srbiji bez Kosova i Metohije iznosio 209.021 lice. Trenutan broj iznosi 201.047 lica.
Komesarijat u odnosu na interno raselјena lica obavlјa sledeće poslove:
- registruje interno raselјena lica sa Kosova i Metohije i izdaje im raselјeničke legitimacije;
- u okviru prihvata i zbrinjavanja, smešta i izdržava interno raselјena lica u kolektivnim centrima u Srbiji bez Kosova i Metohije, kao i kolektivnim centarima na Kosovu i Metohiji;
- u okviru svojih mogućnosti pruža individualnu humanitarnu pomoć interno raselјenim licima kao i njihovim udruženjima.
- Po potrebi organizuje i sprovodi parlamentarne i lokalne izbore na Kosovu i Metohiji za interno raselјena lica, koje se privremeno nalaze na teritoriji Republike Srbije van Kosova i Metohije (2001, 2002, 2004).
Kolektivni centri na Kosovu i Metohiji su uglavnom stari kolektivni centri u kojima su do 1999. bile smeštene izbeglice, a sada su interno raselјena lica na Kosovu i Metohiji (tzv. „interno interno raselјena lica“, odnosno ona lica sa Kosova i Metohije koja su bila prinuđena da napuste svoje mesto prebivališta i presele se u druge krajeve na Kosovu i Metohiji).
AZIL
Usvajanjem Zakona o azilu („Službeni glasnik RS“ br. 109/2007) stvoren je preduslov da se i Republika Srbija priklјuči ostvarivanju politike koju u odnosu na tražioce azila vode zemlјe članice Evropske unije, što je i bio jedan od kriterijuma u procesu pristupa Evropskoj uniji.
U skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova za lica koja traže azil do donošenja konačne odluke o njihovom zahtevu Vlada Republike Srbije je osnovala dva centra za azil i u budžetu obezbeđuje sredstva za njihovo funkcionisanje.
Centri za azil su u sastavu Komesarijata, kao posebne organizacije, u smislu Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima.
Komesarijat za izbeglice i migracije je ojačao kapacitete, obezbedio adekvatnu infrastrukturu i uz primenu zakonskih propisa iz oblasti azila u skladu sa međunarodnim standardima, obezbedio adekvatan smeštaj i osnovne životne uslove licima koja traže azil do donošenja konačne odluke o zahtevu za azil.
READMISIJA
Sporazum između Republike Srbije i Evropske unije o readmisiji lica koja nezakonito borave koji je stupio na snagu 01. januara 2008. godine ugovorne strane su regulisale proceduru povratka osoba koje ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za ulazak ili boravak na teritoriji države ugovornice.
Sprečavanje nelegalnih migracija i prihvat i integracija povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji su jedan od ulova za stavlјanje Republike Srbije na Belu šengen listu.
U cilјu ispunjavanja svojih obaveza Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju reintegracije povratnika po onovu Sporazuma o readmisiji 13. februara 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 15/09). Usvojen je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period 2009. i 2010. godine.
Savet za integraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji formiran je 23. oktobra 2008. godine („Službeni glasnik RS“, broj 99/08). Odlukom Saveta osnovan je Tim za implementaciju strategije.
Prema Strategiji reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji Komesarijat za izbeglice i migracije ima za zadatak da koordinira i organizuje primarni prihvat i saradnju sa primajućim zajednicama i odgovoran je za operativno sprovođenje planiranih aktivnosti na terenu, kao i da radi uspešne reintegracije povratnika radi na prevenciji trgovine lјudima i promovisanju principa pozitivne diskriminacije.
Prenamenom delova kolektivnih centara i njihovom adaptacijom u centre za interventni prihvat, koji su regionalno raspoređeni, ispunjena je obaveza iz dokumenta Mape puta, da se povratnicima omoguće osnovni životni uslovi za urgentno zbrinjavanje.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava Republike Srbije
Kancelarija vrši stručne poslove za potrebe Vlade i nadležnih ministarstava koji se odnose na: zaštitu i unapređenje lјudskih i manjinskih prava; praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o lјudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa; opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina; praćenje položaja pripadnika nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivanja manjinskih prava; ostvarivanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama.
IRIS mreža je regionalna mreža organizacija pružalaca socijalnih usluga. IRIS (Improving Social Services) mreža formirana je 2012.godine, u okviru projekta „Poboljšanje kvaliteta pružanja socijalnih usluga u Jugoistočnoj Evropi kroz osnaživanje nacionalnih i regionalnih mreža civilnog društva” finansiranog od strane Evropske Unije. IRIS mreža okuplja nacionalne mreže organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Albanije i Kosova.
IRIS mreža trenutno okuplja 140 organizacija članica koje pružaju različite vidove socijalnih usluga namenjene ljudima sa smetanjama u razvoju, deci i omladini u riziku od i ženama žrtvama nasilja, izbeglim licima i tražiocima azila, i drugim pripadnicima ranjivih društvenih grupa.
Cilj IRIS mreže je da osnaži ulogu neprofitnih pružalaca socijalnih usluga u Jugoistočnoj Evropu i da osigura prepoznavanje ovih organizacija kao jednakih partnera od strane javnog sektora.
Rad IRIS mreže u periodu od 2017. do 2021. godine podržan je kroz program Evropske komisije za konsolidovanje regionalnih tematskih mreža organizacija civilnog društva. IDC je zahvaljujući iskustvu stečenom tokom migrantske krize dobio priliku da kao glavni aplikant, predvodi novu inicijativu ove mreže – IRIS umrežavanje – Civilno društvo za zaštitu korisnika u sistemu upravljanja migracijama. Projekat pruža mnogobrojne prilike za jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva pružalaca socijalnih usluga, o kojima se možete informisati putem sajta www.iris-see.eu