BLOG

Projekat „Žene to mogu“ finansijski podržan od strane People in Need i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva

U intervjuu za naš portal Savetnica za zapošljavanje u vranjskoj filijali NSZ, Dragana Nakić govori o izazovima sa kojima se suočila u radu od početka pandemije Covid 19. 

    –  Pandemija je 2020.godine donela sve ono što niko od nas nije mogao da zamisli, odnosno eventualno sve ono što smo u nekim filmskim ostvarenjima mogli da vidimo. Nažalost, sve sa čime smo se suočili je surova realnost i  globalni rat protiv ove pošasti , kao i  izazovi sa kojima se suočio svet nije mimoišla ni nas.- kaže Nakićeva.- Kako je Nacionalna služba za zapošljavanje funkcionisala za vreme vanrednog stanja i kasnije u uslovima epidemioloških mera?

 Nacionalna služba za zapošljavanje je odgovorno , predano, sve vreme od početka pandemije, radila bez prekida , u prilagođenim uslovima rada, uz obavezna dezurstva i  ostupne brojeve telefona svih stručnih službi, tako da ni u jednom momentu nije falilo informacija, našim klijentima. Određeni broj kolega, je  obavljao i rad od kuće, ali je u odličnoj koordinaciji sa direktorom filijale posao odrađivan u skladu sa rokovima.

Nacionalna služba za zapošljavanju je svoje redovne aktivnosti prilagodila maksimalno našim korisnicima usluga, te je u tom smislu i sajt prilagodjen , uz mogućnost da se i prijavljivanje na evidenciju,kao i podnošenje zahteva od strane i tražilaca zaposlenja ali i poslodavaca obavlja elektronskim putem.
– Žene u Srbiji su, na žalost ne samo slabiji pol, već i ranjiva kategorija. Poslednjih godina država pokazuje intencije za poboljšanjem položaja žena, ali se čini da to ide vrlo sporo i da je mnogo poteškoća. Uključuje li se NSZ i na koji način? 

– Vi radite sa strankama. Koji su najčešći i najveći problemi zbog kojih Vam se žene obraćaju? 

 Osnaživanje žena I podrška koja se pruža iz delokruga rada NSZ , odnosi se na  jačanje motivacije za poketanje sopstvenog posla, samopouzdanja   u delu apliciranja za posao i vodjenja razgovora sa poslodavcima, uopšte samoefikasnosti kroz razvoj veština. U smislu pozitivne diskrimacije , tražilaca zaposlenja, ide se i u smislu podsticaja za pokretanje sopstvenog posla, programa samozapošljavanja, javnim pozivima se motiviše i u tom smislu uvećava šansa za prevazilaženje nezaposlenosti. Savetnik za zapošljavanje , pored poznavanja svega što je neophodno iz delokruga rada  Nacionalnoj službi za zapošljavanje, mora da pokaže i ogroman stepen fleksibilnosti i poznavanja propisa , kao i da sve ono što nije delokrug rada NSZ, da ispravno ukaže na put za rešavanje i kod kojih institucija treba reagovati.  Brojna su pitanja sa kojima se svakodnevno susrećemo. Ovo je veoma živ, dinamičan posao.  Od pitanja koja se tiču krajnje socijalnih/egzistencijalnih problema, do pitanja klijentkinja koja se tiču praktičnih saveta u delu razgovora za posao.Suština jeste da sluh i razumevanje za pitanja moramo da pokazujemo maksimalno, jer , složićete se gubitak posla ili nemogućnost pronalaženja posla su ogromni stresovi.- Za vreme pandemije Covida mnoge firme su se našle u poteškoćama. Da li je povećan broj žena koje su ostale bez posla? 

U trenutku kada se javio prvi poslodavac 20.marta prošle godine, da se konsultuje u vezi viškova zaposlenih, ne mogu vam opisati koji je to neprijatan osećaj izazvao kod mene , i mojih kolega. Pre svega, jer je to bila najava, da se eventualno razmišlja o gubitku posla, nekih 50-tak zaposlenih, od čega je 80 % bilo žena. Međutim , tu je država, dala ono što je u trenutku bilo najpotrebnije. Podsticaj poslodavcima u vidu tromesečnih primanja minimalne zarade. Ovom intervencijom je sprečeno da mnogo veći broj ljudi ostane bez posla. 

– U kojoj meri su žene informisane o pomoći koju država daje gradjanima i preduzetnicama? 

 Generalno, problem informisanosti jeste prisutan, ali ne možemo generalizovati, jer svakako je onim klijentkinjama koje su fleksibilnije i kompetentnije u delu traganja za informacijama i kojima je internet dostupan i koje su prisutne na društvenim mrežama, mnogo lakše. Ali, tu smo da maskimalno i mi podržimo sve one kojima to nije dostupno, pa ih usmeravamo, kontaktiramo, pomažemo.
– Koje socijalne kategorije žena su najviše pogodjene Covidom? 

   Svakako moramo da pomenemo lica koja su dugoročno nezaposlena, odnosno lica koja nemaju stručnu spremu i kvalifikacije, sva ona lica čija su znanja nedovoljna, da bi bila konkurentna na tržistu rada uopšte, a sada posebno u situaciji post Covid tržista rada ( ovo je na neki način moja sloboda da terminološki definišem tržište rada, mnogo toga je promenjeno i nažalost posledice se moraju odražavati i u narednom periodu). Neću pominjati osobe sa invaliditetom jer sa njima se maksimalno radi u smislu i pružanja finasijskih podsticaja države poslodavcima za zapošljavanje OSI. Korisnice usluga Centra za socijalni rad se posebno moraju i intenzivnije motivisati.
– Kako gledate na saradnju sa Nevladinim sektorom? Da li su programi i projekti u kojima učestvujete korisni i pomažu li vam u radu? 

   Uloga NSZ je prepoznatljiva na tržistu rada. Ali samo postojanje ne može biti uspešno, ukoliko ono nije propraćeno intenzivnimm kontaktima sa ostalim socijalnim partnerima , ostalim akterima na tržistu rada. U tom smislu, je saradnja i svaka konekcija sa nevladinim sektorom značajna, i to zaista značajna! Dobijamo povratni impuls, bavimo se osetljivim kategorijama, imamo mogućnost da se predstavimo, da pružimo podršku, pa su iskustva i u delu saradnje sa NVO zaista važna.

Mi nismo sami na ovom svetu, završila bih ovaj intervju, pomalo i psihološko- socijalnim osvrtom zaposlene u javnom sektoru. Uspešnost našeg rada, dosadašnjeg, meri se i brojem kontakata , upravo i sa NVO sektorom.  Davno je prošlo vreme tih nekih zatvorenosti i teorija. Moramo da što više govorimo o problemima sa kojima se svakodnevno susrećemo, da smo što prisutniji, što više empatije u odnose, jer to je ono što govori da smo pored toga što smo državni slušbenici, i ljudi od krvi i mesa, koji su spremni da maksimalno daju podršku borbi naše države da se nezaposlenost što više smanjuje, da se problem svakog građanina mora rešavati i da nema opravdanja za ne postupanje.

Naš  posao je dinamičan , human, a najsrećnija sam kada znam da sam pomogla da se samopuzdanje i samosvesnost podignu na viši nivo, da zajedničkim snagama, uspemo da se izborimo i da se naši tražioci zaposlenja uspešno angazuju.