Istraživanje: Zapošljivost mladih u Pčinjskom okrugu
Centar za aktivizam Vranje u okviru programa smanjenje negativnih migracija mladih koji sprovodije u saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, uradio analizu koja detaljno objašnjava uzroke i posledice diskriminacije mladih na tržištu rada, kako u nacionalnoj službi za zapošljavanje, tako i na slobodnom tržištu.
Prema podacima dobijenim 50 odsto ispitanika koji su učestvovali u istraživanju, a bilo ih je ukupno 1000, nikada nije bilo zaposleno. Kada se ovi podaci uporede sa podacima o zaposlenosti ostalih starosnih kategorija stanovništva, dolazi se do zaključka da su mladi u daleko težem položaju i da se suočavaju sa većim problemima, jer kada je u pitanju opšta populacija u Srbiji udeo ove starosne dobi u ukupnom broju nezaposlenih je manji od trećine.
Međutim, osim diskriminacije, nedovoljnog obrazovanja među mladima preovladava i neka vrsta “autodiskriminacije”, jer veliki broj ispitanika ne želi da se zaposli jer “ima strah od gubitka državne pomoći”, besplatnog školovanja, porodičnih penzija, socijalne pomoći, stipendija…
Još jedan od faktora visokog stepena nezainteresovanosti omladinske populacije za uključivanje u ekonomski život zajednice kroz radno angažovanje jeste nepostojanjem volje lokalnih poslodavaca da angažuju mlade bez iskustva i da učestvuju u programima i merama koje se odnose na pružanje obuke i podsticaj zapošljavanja mladih.
Nedovoljne kvalifikacije, opšta društvena marginalizacija i predrasude svakako dovode do toga da mladi teško nalaze zaposlenje, a sama omladinska populacija ima jasnu percepciju o tome.
Lokalna samouprava nije prepoznala problem zapošljavanja mladih kao jedan od prioriteta. Mladi kažu da to nije uradila ni Nacionalna služba za zapošljavanje.
Ovakva situacija ne čudi ako se ima u vidu to da gotovo niko od ispitanih građana nije pronašao posao posredstvom NSZ. Na osnovu njihovih odgovora može se zaključiti da, osim što generalno nemaju poverenje u institucije, nemaju ni očekivanja da će se njihov radnopravni status poboljšati ukoliko se uključe u mere koje sprovodi NSZ, a naročito ne veruju u uspeh mera u pogledu posredovanja pri zapošljavanju.
Mladi sa kojima smo razgovarali tokom ovog istraživanja kažu da Nacionalna služba za zapošljavanje ne može da im pomogne u pronalaženju posla, obično se uloga NSZ svodi na savetodavnu, odnosno pomoć koju dobijaju u vidu saveta o daljem školovanju, dokvalifikaciji, prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa.
